Sadržaj poglavlja Obrada posmatranja


Posmatranje pomračenja Sunca

Posmatranja pomračenja Sunca mogu biti organizovana sa tri osnovna cilja:

a) Posmatranja sa naučnim ciljem organizuju profesionalne institucije i bolje amaterske organizacije ukoliko poseduju odgovarajuće instrumente i prateću opremu. Nepotpuna delimična pomračenja nisu predmet ovakvih posmatranja. Delimična pomračenja su predmet interesa astronoma koji izučavaju kretanje Zemlje i Meseca, a potpuna pomračenja astronomi i astrofizičari obavezno posmatraju.

Rezultati posmatranja pomračenja koriste se za popravku teorije kretanja Meseca i Zemlje. I pored toga što je ova teorija veoma dobro razrađena, neophodna je njena periodična praktična provera, a to je moguće, naročito u trenucima totalnih pomračenja Sunca. Za ova posmatranja koriste se dugofokusni teleskopi i fotokamere sa ciljem da se na snimku dobije što veći disk Sunca (ne manji od 20 mm). Za određivanje trenutaka kontakata Meseca sa Suncem korite se hronografi.

Potpuna pomračenja Sunca idealna su prilika za posmatranje hromosfere i korone. Razvoj instrumentalne tehnike omogućio je posmatranje ova dva sloja Sunčeve atmosfere i van pomračenja, ali uz neka bitna ograničenja. Hromosfera se može posmatrati van pomračenja samo u određenim delovima spektra, dok spoljašnja zona korone nije vidljiva. Posmatranje i fotografisanje korone tokom totalnih pomračenja omogućuje detaljno istraživanje strukture, fizičkog sastava i kretanja materije.

Potpuna pomračenja Sunca poslužila su i za proveru Ajnštajnove teorije relativnosti. Prema opštoj teoriji relativnosti prostor u okolini masivnih objekata je zakrivljen, pa će zrak svetlosti udaljene zvezde koji prolazi pored takvog objekta biti savijen za neki mali ugao. Usled toga će prividni položaj zvezde koja se nalazi neposredno pored Sunčeva diska biti pomeren u odnosu na normalni za ugao do 1".75. Da bi se ovaj efekat registrovao, neophodno je fotografisanje sjajnih zvezda u blizini Sunčevog diska u vreme kada je Sunce potpuno zaklonjeno Mesecom i šest meseci kasnije. Za to se koriste teleskopi sa kvalitetnim praćenjem i dugofokusni objektivi.

Profesionalna posmatranja se odlikuju visokom tačnošću dobijenih podataka, obezbeđenjem od sistematskih grešaka i selektivnošću zadataka posmatranja. Profesionalni astronomi svoju pažnju najčešće usredsređuju samo na manji broj segmenata pojave i njih detaljno proučavaju.

b) Amaterska posmatranja se realizuju skromnijim instrumentima, najčešće kroz grupni rad i kompleksne posmatračke zadatke. Amateri najčešće nastoje da pojavu posmatraju u više različitih segmenata kako bi dobili što više podataka. Posmatranja i snimanja pomračenja kvalitetnim instumentima i adekvatnom procedurom mogu imati naučni interes.

c) Posmatranja za širu publiku spadaju u grupu turističkih posmatranja i organizuju sa ciljem da se što širem krugu ljudi omogući da posmatra jednu od najinteresantnijih i najimpresivnijih pojava na nebeskoj sferi. Za ovakvu publiku su posebno atraktivna potpuna (totalna) pomračenja Sunca. Organizovanje ovakvih posmatranja zahteva posedovanje određenog broja filtera za direktno vizuelno posmatranje bez teleskopa, dvoglede, durbine i teleskope sa potrebnim dodacima za zaštitu očiju posmatrača. U takvim situacijama koriste se manji instrumenti, a veoma često samo filteri za Sunce. Kod upotrebe filtera za direktno vizuelno posmatranje bez teleskopa treba biti oprezan jer se često koriste veoma primitivni filteri (nagaravljeno staklo). Kod posmatranja koja se organizuju za veći broj ljudi prednost ima projektovanje Sunčevog lika na ekran, jer se tako većem broju ljudi omogućuje da istovremeno posmatra pojavu u svim fazama. Ovaj postupak je neophodan kada je na raspolaganju manji broj instrumenata, a veliki broj lica zainteresovanih za posmatranje. Pre početka pomračenja zainteresovane posmatrače treba iscrpno informisati o nastupajućoj pojavi (najbolje je održati predavanje ako je to moguće). Osobe koje prvi put posmatraju pomračenje najčešće nisu dovoljno informisane o svim aspektima pojave, pa je potrebno da im stručno lice koje organizuje posmatranje ukaže šta, kako i kad da posmatraju.

Organizacione i tehničke pripreme amaterskih posmatranja.

Posmatranja delimičnih pomračenja, zbog dužine trajanja, mogu realizovati pojedinci uz dobru pripremu i korektnu realizaciju planiranih zadataka. Poželjna su posmatranja u grupama 3-5 posmatrača.

Potpuna pomračenja kratko traju, pa pojedinci ne mogu posmatranjem da obuhvate pojavu u celosti. Zbog toga su neophodna grupna posmatranja koja treba da uključe 10-15 posmatrača.

Priprema grupe mora početi 10-15 dana do početka pomračenja. Svaki član grupe dobija poseban zadatak: jedan određuje trenutke kontakta Meseca sa Suncem, drugi posmatra koronu, treći fotografiše itd. Grupa ima jednog ili više zapisničara. Zapisničari istovremeno glasno obaveštavaju posmatrače o tačnom vremenu. Tokom delimičnog pomračenja posmatračima se saopštava tačno vreme svakih pet minuta, pet minuta do potpunog pomračenja na svaki minut, a tokom totalnog pomračenja na svaku sekundu. Svi planirani postupci uvežbavaju se pre pomračenja. Neophodno je nabaviti precizne časovnike, pratiti tačnost časovnika, pripremiti formulare i šablone za ucrtavanje faza pomračenja. Ukoliko pomračenje nije vidljivo iz mesta stanovanja posmatrača ili sedišta astronomskog udruženja, organizuju se ekspedicije koje zahtevaju dodatne pripreme. Neophodno je na karti naneti tačnu putanju Mesečeve senke i dobro odabrati mesto posmatranja u zavisnosti od postavljenih zadataka.

Fotografsko praćenje pomračenja Sunca

Tokom pomračenja Sunce se fotografiše u cilju određivanja elemenata pomračenja, faza i dobijanja snimaka korone i protuberanci. Za snimanje se u principu koriste isti instrumenti, fotoaparati, filmovi i ekspozicije kao i kod običnog snimanja Sunčeve površine (38; 96).

Ukoliko se koriste azimutno montirani teleskopi, sa takvih snimaka se mogu odrediti položajni uglovi i trenuci kontakata Meseca sa Suncem. Kamera kraćeg fokusa (400-1000 mm) pogodna je da se na istom kadru načini više snimaka. Sa ovakvih snimaka se mogu odrediti položajni uglovi i tetive u trenutku snimanja (38; 96). Ukoliko se raspolaže sa kratkofokusnim fotoaparatima koji su učvršćeni na nepokretan stativ, može se snimiti ceo tok pomračenja na istom kadru. Eksponira se u istim razmacima, 3-5 minuta.

Za fotografisanje korone poželjni su teleskopi sa ekvatorijalnom montažom i kvalitetnim praćenjem. Tehnika snimanja u velikoj meri zavisi od karakteristika foto-aparata koji se koristi. Veličina lika Sunca na snimku direktno zavisi od žižne daljine objektiva, i dobija se po formuli:

(18)

gde je d - prečnik Sunčevog lika na filmu, a F - žižna daljina objektiva.

Fotografisanje foto-aparatima sa kratkim fokusima (50-100 mm) nema smisla, jer je prečnik lika Sunca na filmu 0.5 do 1 mm. Ukoliko amateri ipak žele da snime koronu (koja će se na snimku protezati na nekoliko milimetara), potrebno je da koriste srednje i visokoosetljive filmove sa ekspozicijom koja ne sme biti duža od 3-6 sekundi, jer će lik biti razmrljan zbog prividnog kretanja Sunca. Teleskopi sa fokusnim rastojanjem od 600 do 1000 mm mogu poslužiti kao foto-kamere za snimanje korone. Na ovakvim snimcima Sunčev disk ima prečnik 5-9 mm. Fotoaparat mora biti na stativu.

Za snimanje treba koristiti i filmove u boji. Pošto je fotografisanje vrlo teško, kod ovako retkih pojava neophodno je koristiti nekoliko instrumenata i filmove različite osetljivosti uz kombinaciju različitih ekspozicija. Sa kratkim ekspozicijama ne mogu se snimiti gornji slojevi korone, a kod dužih ekspozicija donji slojevi korone su preeksponirani (13; 126). Ekspoziciju t (u sekundama) treba birati oko vrednosti date formulom (38, 119):

(19)

gde je S - osetljivost filma u jedinicama ASA, F - žižna daljina, a D - prečnik objektiva.

Ako se koriste filmovi u boji neophodno je obezbediti kontrolu boja, što se ostvaruje tako što se 10-12 minuta nakon završetka potpunog pomračenja fotografiše beli ekran (papir) koji je osvetljen Suncem. Prethodno se smanje dijafragma i ekspozicija. Nakon snimanja, svaki snimak se numeriše i zavede u dnevniku snimanja.

Korekcija časovnika

Trenuci kontakata Meseca sa Suncem moraju se odrediti vrlo precizno, sa minimalnom tačnošću od jedne sekunde, a po mogućnosti i od nekoliko desetih delova sekunde. Za to je potreban precizan časovnik ili štoperica. Određivanje popravke časovnika počinje dan pre pomračenja, a završava se dan posle pomračenja. Popravke se određuju dva puta dnevno, a po mogućnosti i češće. Časovnik se koriguje tako što se određuje njegovo stanje (odstupanje) u odnosu na vreme koje astronomske opservatorije saopštavaju preko radio stanica. Vrednost popravke časovnika treba naneti na grafikon sa koga se može direktno očitati popravka u vremenu pomračenja.

U novije vreme mogu se nabaviti radio-časovnici čiji se rad koriguje radio vezom.

Određivanje kontakata Meseca sa diskom Sunca

Trenuci kontakta Meseca sa diskom Sunca mogu se određivati vizuelnim posmatranjem, grafičkim ucrtavanjem ili fotografskim putem. Vizuelnim posmatranjem mogu se odrediti trenuci kontakta, a samo uz pomoć većih instrumenata i položajni uglovi kontakata. Ucrtavanjem se mogu odrediti trenuci kontakta sa tačnošću od nekoliko sekundi i položajni uglovi sa tažnošću od 0o.5. Od sva tri navedena, fotografski postupak obezbeđuje najveću tačnost.

Na priloženom crtežu prikazani su kretanje Meseca i Sunca tokom totalnog pomračenja. U trenutku dodira istočne ivice Meseca i zapadne strane Sunca (prvi kontakt) nastaje delimično pomračenje. Sa povećanjem pokrivene površine smanjuje se sjaj Sunca, koji za običnog posmatrača postaje uočljiv tek kada Mesec prekrije 30% Sunčevog diska. Kada se poklope istočni krajevi Meseca i Sunca (drugi kontakt), gubi se i poslednji zrak Sunca. Tada nastupa totalno pomračenje. Na nebu se pojavljuju planete i sjajne zvezde. Pojavom prvih zraka svetlosti na zapadnom rubu završava se totalno pomračenje. Taj trenutak se označava kao treći kontakt. Otkrivena površina Sunčevog diska postaje sve veća. Dodirom zapadne ivice Meseca i istočne strane Sunca (četvrti kontakt), završava se delimično pomračenje.

Položajni uglovi kontakata određuju se sa crteža ili fotografije na isti način kao i uglovi kod prolaza unutrašnjih planeta preko Sunčevog diska, o čemu će kasnije biti reči. Tokom pomračenja mora se odrediti pravac dnevnog paralela na ranije opisani način. Tokom pomračenja treba beležiti i vreme kontakta Meseca sa pojedinim pegama na Suncu.

Određivanje momenta pojavljivanja i iščezavanja planeta i zvezda

Tokom potpunih pomračenja Sunca na nebu se mogu videti planete (Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn), zvezde 1 m, a ponekad i 2 m. Dvogledom se mogu videti zvezde 3 m. Navedeni objekti se pojavljuju na nebu neposredno pre trenutka potpune faze pomračenja, a nestaju sa završetkom potpunog pomračenja.

Na nebu se posmatraju tri zone: u okolini Sunca, u okolini zenita i u okolini Severnog nebeskog pola. Pre posmatranja neophodno je uz pomoć zvezdane karte i astronomskih efemerida odrediti položaje planeta. Takođe, treba pripremiti spisak svih zvezda u navedenim zonama: obuhvatiti zvezde prve i druge magnitude ako će se posmatrati golim okom, a ukoliko se posmatra dvogledom i zvezde treće magnitude. Poželjno je na pausu precrtati sve navedene objekte.

Tokom pomračenja beleže se trenuci pojave i nestanka pojedinih objekata, sa što je moguće većom tačnošću (16; 119).


Merenje meteoroloških elemenata

Tokom pomračenja treba osmatrati razvoj vremena, beležiti sve meteorološke pojave i meriti vrednosti meteoroloških elemenata. Poželjno je snabdeti se sa nekoliko osnovnih meteoroloških instrumenata. Osmatranja meteoroloških pojava i merenje elemenata počinju 1 sat pre pomračenja, a završavaju se 2 sata posle pomračenja.

Osmatra se stepen, razvoj i tip oblačnosti, kao i pravac i jačina vetra.

Temperatura vazduha se meri živinim termometrom koji mora imati podelu od 0.1oC (izuzetno 0.2oC), kako bi se mogle pratiti fine promene izazvane smanjenjem radijacije Sunca. Za preciznije određivanje zavisnosti temperature vazduha od faze pomračenja treba meriti direktno zračenje uz eliminaciju zračenja okoline.

Temperatura se meri van pomračenja na svakih 5 minuta, a tokom pomračenja na svaki minut.

Promene temperature i vlažnosti najbolje je pratiti pomoću uređaja sa pisačem (termograf i higrograf).


Merenje vidljivosti

Za merenje vidljivosti tokom pomračenja, moraju se izabrati odgovarajući reperi. Reperi moraju biti uočljivi i jasnih kontura. Mesto sa koga će se osmatrati vidljivost mora biti u potpunosti otvoreno u svim pravcima, kako bi se vidik osmatrao na sve strane. Reperi se biraju nekoliko dana pre pomračenja, pri vedrom vremenu i prozračnoj atmosferi. Uz pomoć topografske karte određuje se udaljenost repera od mesta posmatranja. Bira se 9 repera na sledećim udaljenostima: 100 m, 200 m, 500 m, 1 km, 2 km, 5 km, 10 km, 20 km i 50 km. Ukoliko se ne mogu naći reperi na ovim udaljenostima, moguće su korekcije. Najbolje je pre pomračenja napraviti plan repera, odnosno skicu okoline sa ucrtanim objektima koji su uzeti za repere. Reperi se ucrtavaju onakvi kakvi se vide sa mesta posmatranja. Kroz svaki reper se povlači krug čiji je centar mesto posmatranja (9; 190).

Pošto je vreme za osmatranje i beleženje kratko, vidljivost treba zapisivati po sledećem ključu:

Oznaka
Stanje vidljivosti
Beleži se
0
Vidljivost manja od 50 m
50 m
1
Reper se vidi na 50 m, a ne vidi se na 200 m
100 m
2
Reper se vidi na 200 m, a ne vidi se na 500 m
200 m
3
Reper se vidi na 500 m, a ne vidi se na 1000 m
500 m
4
Reper se vidi na 1 km, a ne vidi se na 2 km
1 km
5
Reper se vidi na 2 km, a ne vidi se na 4 km
2 km
6
Reper se vidi na 4 km, a ne vidi se na 10 km
4 km
7
Reper se vidi na 10 km, a ne vidi se na 20 km
10 km
8
Reper se vidi na 20 km, a ne vidi se na 50 km
20 km
9
Vidljivost veća od 50 km
50 km


Praćenje ponašanja životinja

Ponašanje domaćih i divljih životinja tokom pomračenja Sunca je različito. Primećeno je da neke životinje tokom totalnih pomračenja mirno odlaze na spavanje, dok neke hvata panika. Pre pomračenja se treba upoznati sa divljim i domaćim životinjama u blizini mesta posmatranja. Osoba zadužena za praćenje njihovog ponašanja mora da raspoznaje glasove životinja. U dnevnik treba zapisati (8; 100):

Treba se truditi da životinje ne osete prisustvo posmatrača. Ukoliko to nije moguće ostvariti, navesti u izveštaju.


Određivanje granice senke

Određivanje granice senke ima značaja za popravku teorije kretanja Meseca. Neophodna je veća grupa osmatrača, najbolje 10-12. Grupa se deli na više podgrupa, sa po 1-2 osmatrača. Vrlo je važno da se grupa dobro pripremi, jer neposredno od toga zavisi uspeh. Bitno je da se pojedinci dobro rasporede na terenu, kako bi što tačnije odredili granicu senke. Raspored osmatrača se utvrđuje detaljnom analizom efemerida i putanje kojom će senka proći na osnovu proračuna i grafičkih priloga koji se daju u astronomskim efemeridama.

Osmatrači se raspoređuju u dve veće grupe sa obe strane senke, na međusobnom rastojanju od 1 km, a ukoliko to brojnost grupe dozvoljava, i na 500 m. Treba koristiti ravniji teren i raspored osmatrača u pravoj liniji koja je normalna na pravac kretanja senke. Prema planiranoj putanji senke, tri osmatrača na jednoj strani se raspoređuju tako da budu u senci, a dva van senke. Pri tome se pretpostavlja da će na jednoj strani krajnji posmatrač u senci biti od granice senke udaljen 3 kilometra, a krajnji posmatrač van senke 2 km.

Za tačno lociranje osmatrača koriste se opšte topografske karte razmera 1:25000. Položaj svakog osmatrača mora se vrlo precizno ucrtati sa tačnošću od 10 m, za šta se kao orijentiri koriste elementi sadržaja topografske karte: putevi, kuće, pojedinačno drveće.

Osmatrači treba da registruju da li je na njihovoj lokaciji bilo delimično pomračenje (van senke) ili potpuno (u senci). Osmatrači koji su bili u senci treba da što preciznije odrede trajanje totalnog pomračenja, koristeći štopericu ili što tačniji sat. Da bi se povećala tačnost i pouzdanost merenja, potrebno je da svaki osmatrač meri vreme totalne faze nezavisno od drugih (16; 123).


Posmatranje korone

Tokom totalnog pomračenja Sunca javlja se vrlo retka prilika za posmatranje cele korone, jer se instrumentalnim posmatranjem van pomračenja ne mogu posmatrati gornji slojevi koji su zasenjeni svetlom dnevnog neba.

Korona se može posmatrati bez uvećanja kroz filter ili kroz teleskop, pri čemu treba uzeti okular sa malim uvećanjem, kako bi vidno polje bilo što veće.

Pre posmatranja treba napraviti šablon za ucrtavanje konture i detalja u koroni. Šablon se sastoji od centralnog kruga koji odgovara Sunčevom disku, četiri isprekidane koncentrične kružnice, dva, tri i četiri puta većeg prečnika od Sunčevog, i ugaone podele. (16; 125).

Korona se može videti 10-20 sekundi pre pune faze pomračenja na zapadnom kraju Sunca. Posmatranjem se određuje trenutak pojave korone, njen oblik, boja i dužina izražena u prečnicima diska Sunca. Na šablon se nanosi kontura korone (opšta forma), najsjajniji i najduži zraci. To se mora uraditi prioritetno i vrlo brzo, ali ne po cenu preciznosti. Ostali detalji u koroni unose se na šablon po sećanju, posle pomračenja. Poželjan je i tekstualni opis izgleda korone. Najbolje je da se detalji ucrtavaju drvenim bojicama, težeći pri tome što vernijem prikazu. Ukoliko su protuberance vidljive, i njih treba što vernije nacrtati (7; 98).


Fotometrijska merenja

Jednostavna fotometrijska merenja se mogu realizovati korišćenjem belog zida okrenutog ka Suncu tokom pomračenja. Zid se fotografiše u svim fazama pomračenja, u jednakim razmacima i sa jednakom ekspozicijom. Jednu rolnu filma treba rasporediti na ceo tok pomračenja, da bi se u fotolaboratoriji svi snimci jednako razvili. Prilikom kontrole razvijanja treba voditi računa da se konture zida vide i pri maksimalnoj fazi pomračenja. U školskoj laboratoriji za fiziku uz pomoć fotometra odrediti promenu sjaja snimljenog zida na svakom snimku. Nacrtati grafik promene sjaja uporedo sa promenama faza pomračenja (7; 100).


Posmatranje dolaska i odlaska senke

Senka se kreće sa zapada prema istoku brzinom od oko 1 km/s. Kretanje senke se može videti samo sa uzvišenja sa kojih se pruža dalek vidik. Pre pomračenja treba uočiti svetle objekte na zapadnoj strani horizonta na odstojanju 20-50 km. Oštrina ivice senke zavisi od meteoroloških uslova. Kada su uslovi loši, senka je rasuta, pa objekti nestaju postepeno. Senka se može zapaziti i na oblacima. Ukoliko oblaci nisu gusti, na nebu se može posmatrati izuzetno uzbudljiva pojava. Pošto senka u tom slučaju ima izrazito crnu boju, stiče se utisak da se crn oblak sa nevremenom kreće prema posmatraču vrlo velikom brzinom (7; 99).

Ovu pojavu treba fotografisati. Poželjno je da grupa ima veći broj fotoaparata, kako bi snimila seriju panoramskih snimaka na kojima bi bio obuhvaćen ceo horizont od zapada do istoka. Neophodno je obezbediti preklapanje snimaka. Tokom prolaska senke precizno se beleže trenuci snimanja.


Traganje za novim kometama

Sunčev sjaj ometa "lovce" na nove komete da ih otkriju u njegovoj blizini. Totalno pomračenje je idealna prilika da se pretraži okolina Sunca. Postupak traganja za kometama je u ovom slučaju znatno izmenjen. Pošto totalna pomračenja uvek kratko traju, neophodno je vrlo brzo pretražiti deo neba u prečniku od 60o oko Sunca. Pre posmatranja mora se dobro proveriti položaj svih magličastih objekata i najavljenih kometa u okolini Sunca, jer vremena za naknadnu proveru neće biti. Ukoliko se uoči objekat za koji se pretpostavlja da je kometa, treba ucrtati njegov položaj na prethodno pripremljenu kartu i odrediti što je moguće preciznije parametre komete (sjaj, stepen kondenzacije, dužinu i pozicioni ugao repa). Povoljna okolnost je što su komete u blizini Sunca najčešće vrlo sjajne, pa je dovoljan mali instrument. Ukoliko to instrumentalne mogućnosti dozvoljavaju, mogu se formirati ekipe od 2 ili 4 člana, koje međusobno podele zone oko Sunca na dva ili četiri dela. To omogućuje pažljivije pretraživanje zvezdanog neba uz korišćenje teleskopa i povećava mogućnost otkrića komete.


Neke zanimljive pojave u vezi sa pomračenjem

Likovi Sunca u senci drveca 1. Za vreme delimičnih pomračenja, može se u senkama drveća videti lik Sunca u obliku polumeseca. Ovaj lik odgovara nepokrivenom delu Sunca. Pojavu je zanimljivo fotografisati. Angažuje se jedan posmatrač.

2. Tokom maksimalne faze pomračenja treba obratiti pažnju na zodijačku svetlost. Potrebno je nacrtati na karti konture zodijačke svetlosti i detaljno opisati njen izgled i sjaj. Eventualno, snimati sa stativa širokougaonim objektivom. Za ova posmatranja treba angažovati jednog posmatrača.

3. Tokom pomračenja treba osmatrati izgled osvetljenog horizonta u različitim pravcima. Pojava se opisuje, uzimajući u obzir ugao u odnosu na Sunce. I ovo se može fotografisati.

4. Za vreme svih faza pomračenja treba osmatrati boju okolnih predmeta i pojave beležiti. Može se osmatrati kretanje ružičastih oblaka pri horizontu. Angažuje se jedan posmatrač ( 8; 100).

5. Ponekad se minutu-dve pre i isto toliko posle totalnog pomračenja, iz tankog sjajnog Sunčevog ruba bljesne svetlosni mlaz. Posmatrač treba da zabeleži trenutak pojave i položajni ugao (17, 22).

Dijamantski prsten

6. Nekoliko sekundi pre drugog i isto toliko posle trećeg kontakta mogu se posmatrati (17, 23):

- dijamantski prsten (diamond ring), kao i
- Bejlijevi biseri, zrnca i brojanice (u zavisnosti od izgleda). Sve ove pojave nastaju usled prolaska Sunčevih zraka između Mesečevih planina.

7. Neposredno pre pojave Bejlijevih dijamanata na Zemlji se mogu posmatrati pokretne senke u obliku talasastih pruga ili većih pega naizmenično svetlih i tamnih. Treba izmeriti veličinu tamnih i sjajnih pega i odrediti smer kretanja. Pojava se može fotografisati na belom zidu ili belom platnu (17, 23).

8. Ukoliko članovi posmatračke grupe poseduju spektrograf, treba da snime fleš-spektar. Lica zadužena za registrovanje ove pojave moraju veoma brzo da reaguju, jer se fleš spektar može videti samo nekoliko sekundi neposredno posle drugog i neposredno pre trećeg kontakta. Mesto posmatranja treba da je što bliže granici pojasa totaliteta, gde pojava duže traje (17, 22).


Ostala zanimljiva posmatranja i merenja