Sadržaj poglavlja Obrada posmatranja


Ostala posmatranja i merenja

Vilsonov efekat

Kod odredenog broja krupnih i pravilnih pega javlja se Vilsonov efekat. Kada se pega nalazi u sredini Suncevog diska, a ima pravilnu polusenku, senka se nalazi u centru polusenke. Medutim, u nekim slucajevima, približavanjem pege zapadnoj ivici Suncevog diska polusenka na strani ka centru diska se polako sužava, a na suprotnoj proširuje. Slican efekat se uocava na istocnoj strani diska.

Da bi se bolje proucio efekat, potrebno je koristiti velika uvecanja. Prilikom projektovanja Sunca na ekran treba praviti velike crteže Sunca, a prilikom fotografisanja. Ukoliko je žižna daljina objektiva mala, koristiti okularnu projekciju,

Velicina Vilsonovog efekta odreduje se sa crteža ili fotografije. Odnos PS/P'S' odreduje velicinu efekta.

Posmatranje prolaza Merkura i Venere preko Suncevog diska

Prolazi Merkura i Venere preko Sucevog diska su relativno retke pojave. Prolaz Merkura preko Suncevog diska je interesantan i zbog toga što se zbog malog ugaonog rastojanja u odnosu na Sunce relativno teško može posmatrati na vecernjem ili jutarnjem nebu.

Kao što je vec receno, Merkurovih prolaza ima 10 u 88.5 godina, a dogadaju se u razmacima 9.5, 3.5, 13, 7 i 9.5 godina; posle 3.5 godine, ponavljaju se u istim intervalima (36; 96). Sledeci Merkurov prolaz se može posmatrati u 1999. godini. Prolazi Merkura su moguci samo oko 9. maja ili 11. novembra. Prolazi u novembru su duplo cešci. U novembru se Merkur nalazi u blizini svoga perihela, kada mu je brzina najveca, pa je i vreme prolaza krace nego u maju. Prolazi u novembru mogu trajati do 5.5 casova, a u maju do 8 casova. Prolazi Merkura koriste se za odredivanje tacnih Merkurovih položaja.

Venerinih prolaza ima 4 u 243 godine i ponavljaju se intervalima od 8, 105.5, 8 i 121.5 godina. Sledeci prolaz Venere preko diska Sunca može se posmatrati 2004. godine. Prolazi Venere traju do 9.5 casova.
Posmatranjem se mogu odrediti:
a) trenuci kontakta planete sa rubom diska Sunca
b) putanja planete po disku Sunca,
c) pozicioni uglovi kontakata planete i diska Sunca.

Za odredivanje kontakata potrebno je raspolagati sa vrlo preciznim casovnikom. Kontakti (prvi, drugi, treci i cetvrti) definisani su isto kao kod prstenastog pomracenja Sunca. Treba napomenuti da je vizuelno odredivanje trenutka kontakta planete sa Suncem vrlo teško zbog poznatog "efekta crne kapljice". Efekat se ispoljava kroz znatnu deformaciju lika planete, pa je njeno odvajanje od ivice Sunca podseca na odvajanje kapljice vode. Trenuci kontakata tacnije se odreduju sa snimaka.

Ucrtavanjem uzastopnih položaja planete na prethodno pripremljen kružni šablon, mogu se odrediti putanja i pozicioni uglovi kontakata. Pozicioni uglovi se odreduju sa crteža na kojima je planeta ucrtana u trenutku nekog od cetiri kontakta. Tokom ucrtavanja mora se odrediti dnevni paralel. Ukoliko na Suncu nema pega, koristi se planeta ili postupci opisani u prethodnim poglavljima. Korišcenjem podataka za fizicke koordinate Sunca odrede se pravi polovi Sunca. Pozicioni ugao kontakta planete meri se od severnog pola Sunca u smeru istocne strane diska (slika levo).


Magnetna merenja

Magnetna merenja imaju za cilj da kvantitativno ukažu na uticaj Sunca na magnetno polje Zemlje. Ovaj uticaj se grubo može meriti uz pomoc kompasa (busole) i štoperice. Na magnetnu iglu se deluje silom konstantnog intenziteta, tako što se pored kompasa (na rastojanju 1-2 cm) postavi magnet. Nakon udaljavanja magneta na rastojanje sa koga on nema uticaja na kompas, štopericom se meri vreme dok se magnetna igla ne umiri. Polazi se od pretpostavke da vreme potrebno za umirivanje namagnetisane igle zavisi od stanja magnetnog polja Zemlje. Pošto na poremecaje u Zemljinom magnetnom polju deluju pojave na Suncu (posebno erupcije), proizilazi da vreme umirivanja magnetne igle zavisi od intenziteta pojava na Suncu. Uporedo sa posmatranjem i odredivanjem pokazatelja Sunceve aktivnosti mere se i stanje magnetnog polja Zemlje. Meri se jednom dnevno, a kada je Sunceva aktivnost visoka, može se meriti i više puta. U jednom terminu meri se 10 puta uzastopno i uzima srednja vrednost. Izmerene vrednosti se nanose na grafikon zajedno sa nekim od merenih indeksa Sunceve aktivnosti i utvrduje vrednost koeficijenta korelacije (18; 290).

Astroklimatska merenja

Posmatranja i ocene kvaliteta slike Sunca u telekopu mogu istovremeno poslužiti i za astroklimatska istraživanja. Dugorocna merenja kvaliteta slike su pouzdan indikator pogodnosti odredenog mesta za posmatranja Sunca.

Za merenje se koristi teleskop precnika objektiva od najmanje 10 cm i okularom koji daje uvecanje 100-300 puta. Lik Sunca se projektuje na ekran i posmatra se ivica diska Sunca. Na ekranu se vidi deo ivice Sunca. Pomocu okulara se izoštri slika Sunca i procenjuje amplituda treperenja ivice Sunca koja nastaje usled turbulencije atmosfere (14;2). Instrument mora imati stabilnu montažu kako bi se oscilacije zbog vetra svele na najmanju meru.

Procena treperenja ivice slike daje se po sledecoj skali (14; 3):


Ocena 1: Nema vidljivih pomeranja (poigravanja) ni Sunceve ivice ni detalja na disku. (U slucaju dobrog teleskopa, jasno se vidi granulacija i fina struktura polusenke Suncevih pega.)

Ocena 2: Poigravanje je manje od 0.2 mm na ivici Sunca, a na disku se ne primecuje. (U dobrom teleskopu se primecuje granulacija i dobro se vide polusenka pega, ali bez fine strukture.)

Ocena 3: Kretanje (poigravanje) na ivici Sunca je do 0.4 mm, a uocava se i na disku. Ivica postaje talasasta i poigrava.

Ocena 4: Sunceva ivica je upadljivo talasasta i poigrava više od 0.5 mm. Senke i polusenke pega se skoro ne razlikuju (sem kod najvecih pega). Granularna struktura se ne vidi ni u dobrom teleskopu.

Ocena 5: Amplituda poigravanja i ivice i na Suncevom disku dostiže velicinu tipicne Sunceve pege. Kod vecine pega ne razlikuju se senka i polusenka.

Ukoliko se organizuje ekspedicija na odredenu lokaciju radi analize astroklimatskih uslova, slika Sunca se ocenjuje svakih sat vremena, a po mogucnosti i cešce.

Ova merenja se uvek kombinuju sa analizom meteoroloških elemenata koji znacajno uticu na kvalitet slike: oblacnost, insolacija, smer i brzina vetra, relativna vlažnost vazduha, padavine.

Literatura